Европска биоекономија је јака, са годишњим прометом од 780 милијарди евра у биоиндустрији.

1. Стање биоекономије ЕУ

Анализа података Евростата из 2018. године показује да је у ЕУ27 + Уједињено Краљевство укупан промет целокупне биоекономије, укључујући примарне секторе као што су храна, пића, пољопривреда и шумарство, био нешто више од 2,4 билиона евра, у поређењу са годишњим растом од око 25% из 2008. године.

Сектор хране и пића чини око половине укупног промета биоекономије, док биоиндустрије, укључујући хемикалије и пластику, фармацеутске производе, папир и производе од папира, шумске производе, текстил, биогорива и биоенергију, чине око 30 процената. Још скоро 20% прихода долази из примарног сектора пољопривреде и шумарства.

2. Стање ЕУбиобазираноекономија

У 2018. години, биоиндустрија ЕУ имала је промет од 776 милијарди евра, у односу на око 600 милијарди евра у 2008. години. Међу њима, папир-папирни производи (23%) и производи од дрвета-намештај (27%) чинили су највећи удео, са укупно око 387 милијарди евра; биогорива и биоенергија чинили су око 15%, са укупно око 114 милијарди евра; биохемикалије и пластика са прометом од 54 милијарде евра (7%).

Промет у сектору хемикалија и пластике повећан је за 68%, са 32 милијарде евра на око 54 милијарде евра;

Промет фармацеутске индустрије повећан је за 42%, са 100 милијарди евра на 142 милијарде евра;

Други мали раст, као што је папирна индустрија, повећао је промет за 10,5%, са 161 милијарде евра на 178 милијарди евра;

Или стабилан развој, као што је текстилна индустрија, промет је повећан за само 1%, са 78 милијарди евра на 79 милијарди евра.

3. Промене у запошљавању у ЕУбиоекономија

У 2018. години, укупна запосленост у биоекономији ЕУ достигла је 18,4 милиона. Међутим, у периоду 2008-2018, развој запослености у целој биоекономији ЕУ у поређењу са укупним прометом показао је силазни тренд укупне запослености. Међутим, пад запослености у целој биоекономији је углавном последица пада у пољопривредном сектору, што је покренуто све већом оптимизацијом, аутоматизацијом и дигитализацијом сектора. Стопе запослености у другим индустријама су остале стабилне или чак порасле, као што је фармацеутска индустрија.

Развој запослености у биоиндустријама показао је најмањи тренд пада између 2008. и 2018. године. Запосленост је пала са 3,7 милиона у 2008. на око 3,5 милиона у 2018. години, при чему је текстилна индустрија посебно изгубила око 250.000 радних места током овог периода. У другим индустријама, као што је фармацеутска, запосленост је порасла. У 2008. години било је запослено 214.000 људи, а сада је тај број порастао на око 327.000.

4. Разлике у запослености међу земљама ЕУ

Подаци ЕУ о биоекономији показују да постоје јасне разлике између чланица у погледу запослености и производње.

Земље Централне и Источне Европе, попут Пољске, Румуније и Бугарске, на пример, доминирају секторима биоекономије са нижом додатом вредношћу, који стварају много радних места. То показује да пољопривредни сектор има тенденцију да буде радно интензиван у поређењу са секторима са високом додатом вредношћу.

Насупрот томе, западне и нордијске земље имају много већи промет запослених у односу на запосленост, што указује на већи удео индустрија са додатом вредношћу, као што је рафинерија нафте.

Земље са највећом флуктуацијом запослених су Финска, Белгија и Шведска.

5. Визија
До 2050. године, Европа ће имати одржив и конкурентан ланац биоиндустрије који ће промовисати запошљавање, економски раст и формирање друштва биорециклаже.
У таквом циркуларном друштву, информисани потрошачи ће бирати одрживе начине живота и подржавати економије које комбинују економски раст са друштвеним благостањем и заштитом животне средине.