1. стање биоекономије ЕУ
Анализа 2018. Подаци Еуростат показује да је у ЕУ27 + УК, укупан промет читаве биоекономије, укључујући примарне секторе, као што су храна, пиће, пољопривреда и шумарство, било је нешто више од 2,4 билиона евра, у поређењу са годишњим растом од око 25%.
Сектор за храну и пића чини око половине укупног промета Биоекономије, док је био-базирана индустрија, укључујући хемикалије и пластике, фармацеутски производи, производе од папира, папирних производа, шумски производи, текстил, биогорива и биоенерги чине око 30 процената. Још скоро 20% прихода долази из примарног сектора пољопривреде и шумарства.
2 Држава ЕУБио-базиранпривреда
У 2018. години, индустрија ЕУ била је променила 776 милијарди евра, више од око 600 милијарди евра 2008. године. Међу њима су производи од папира (23%) и намештаја за дрво (27%) и намештали (27%), са укупно око 387 милијарди еура; Биофуелс и биоенергија чинили су око 15%, са укупно око 114 милијарде евра; Хемикалије и пластика засноване на биолошком промету од 54 милијарде евра (7%).
Промет на сектору хемикалија и пластике порастао је за 68%, од 32 милијарде ЕУР на око 54 милијарде ЕУР;
Промет фармацеутске индустрије повећан је за 42%, од 100 милијарди евра на 142 милијарде евра;
Други мали раст, као што је индустрија папира, повећала промет за 10,5%, од 161 милијарде евра на 178 милијарди евра;
Или стабилан развој, као што је текстилна индустрија, промет је порастао за само 1%, од 78 милијарди евра на 79 милијарди еура.
3. Промјене запослености у ЕУЕкономија заснована на биолошкој
У 2018. години укупно запошљавање у биоекономији ЕУ достигло је 18,4 милиона. Међутим, у периоду 2008-2018, развој запослености целокупног биоекономије ЕУ у поређењу са укупним прометом показало је тренд пада у потпуности запосленост. Међутим, пад запослености у биоекономији у великој мери је последица пада пољопривредног сектора, који је вођен све већом оптимизацијом, аутоматизацијом и дигитализацијом сектора. Стопе запослености у другим индустријама остале су стабилне или чак повећане, попут фармацеутских производа.
Развој запослености у индустрији заснованом на биолошком нивоу је показало најмањи тренд пада између 2008. и 2018. године. Запошљавање је пало са 3,7 милиона у 2008. години на око 3,5 милиона у 2018. години, са текстилном индустријом, посебно изгубило око 250.000 радних места током овог периода. У осталим индустријама, као што су фармацеутски производи, запосленост се повећала. У 2008. години је било запослено 214.000 људи, а сада је тај број порастао на око 327.000.
4. Разлике у запошљавању у земљама ЕУ
Економски подаци у ЕУ показују да постоје јасне разлике између чланова у погледу запослености и излаза.
Земље централне и источне Европе, као што су Пољска, Румунија и Бугарска, на пример, доминирају нижом секторима додатка вредности у биоскосној економији, који стварају много радних места. То показује да је пољопривредни сектор тежи да буде интензиван рад у поређењу са секторима са великим вредностима.
Супротно томе, западне и нордијске земље имају много веће промет у односу на запошљавање, што сугеришу већи део индустрије додане вредности као што је рафинирање нафте.
Земље са највишим прометом запослених су Финска, Белгија и Шведска.
5. Визија
До 2050. године Европа ће имати одржив и конкурентни ланац индустрије заснован на био-базирању да би се промовисао запошљавање, економски раст и формирање друштва за рециклажу био-рециклажа.
У таквом кружном друштву, информисани потрошачи ће изабрати одрживи животни стил и економије подршке које комбинују економски раст социјалним благостањем и заштитом животне средине.
Вријеме поште: ЈУЛ-05-2022
